LEČENJE RAKA DOJKE JE VIŠE OD REZOVA I TABLETA

Zbornik sažetaka / Prvi Srpski senološki kongres sa međunarodnim učešcem, Novi Sad, 31. mart – 1. april 2017.

ISBN 978-86-920945-0-7

 

Prof. dr Slađana Filipović
Klinika za onkologiju-Klinicki centar, Niš

Duhovna-psihička matrica prethodi fizičkoj osnovi svake bolesti od kijavice do raka. (Vladeta Jerotic).

Bolest u osnovi ima psiho, neuro, endokrino, imunološki poremecaj. Kod žena obolelih od raka dojke veoma često se nazire tema vlastitog puta kojim žena nije išla. Njih karakteriše samoodricanje, posvećenost porodici i poslu, perfekcionizam, prekomerna želja i trud da obezbedi sve oko sebe. Ove žene se veoma trude da izbegnu konikte i budu savršeno socialno prilagođene. Meki, ženski pristup u svemu i prema svakome. Najcešce vole sve druge više nego sebe. Izazove za lični rast i razvoj naširoko ignorišu, gde god je moguće izbegavaju nova iskustva, koja bi mogla da unesu promene u njihov život. Žive po normama ’’šta je pristojno činiti, a šta se ne radi’’ potiskuju da upoznaju sebe i žive vlastiti život-svoju individualnost jedva da poznaju. Jednom rečju trpe zapanjujuće strpljivo! One su u pravom smislu već ’’pacijenti’’ decenijama pre pojave bolesti. Kad godinama nagomilana bujica impulsa sopstvenog rasta probije branu suzbijanja, telo odlazi daleko u drugi ekstrem koji je do tada sa tako mnogo požrtvovanja gušilo i potiskivalo.

Faza sloma imuniteta, a time i pojave kliničkih znakova bolesti kod žena sa rakom dojke predstavlja alarm da je meki ženski pristup postao prepreka u savladavanju života. Ona koja nije spremna da napravi neophodne rezove u vlastitom životu, moraće konacno da dopusti da oni budu učinjeni hiruški što je neophodno ali ne i dovoljno za vlastito oslobađanje i okretanje novog lista u dnevniku života! Do pravog oslobadjanja i zdravog života dovodi rad na sebi uz pomoć psihoonkologa –psihoanalitičara pre svega, da se napusti carstvo MAJKE.

Može da znaci da se napusti zavisnost, da se odrekne obezbeđenosti koja je sigurna, ali skopćana sa uslovima nepovoljnim za vlastiti razvoj; da se napusti uloga ’’ dobre žene’’, tolerantne ljubavnice koja uvek ostaje u drugom planu ’’ mile ćerke’’, ’’majke pune razumevanja’’ koja sve trpi i dopušta; da se dobrovoljno i u prenosnom smislu sahrani slatki dom kraj toplog ognjišta; da se napusti držanje princeze na zrnu graška; da se pusti da najzad odumre privilegovana devojka iz dobre kuće.

Onkolog, psihoterapeut i obolela žena su tim koji ce neophodnim onkološkim i psihoterapeutskim tretmanom i radom na sebi dovesti ženu do metanoje-preumljenja, do upoznavanja sebe, uspostavljanja ravnoteže duše i tela.

Žena ce prihvatiti HRABAR ŽIVOT, svoj sopstveni individualni put i doprineti najboljem ishodu raka dojke.